Proza - Đura Jakšić
1832. godine de Đura Jakšić je u Srpskoj Crnji, u Banatu, u svešteničkoj porodici. Otac ga upisuje u trgovačku školu iz koje bezi tri puta i na kraju upisuje nižu gimnaziju u Segedinu, Nakon koje odlazi u Timisvara da UCI slikanje. Po povratku, ga nemaština primorava da prihvati razne poslove. Tih godina Cesto menja mesta boravka, odlazi u Beograd, ali soi vrlo BRZO upućuje u Beč da nastavi studije slikarstva. U Bécu se kreće u umetničkim krugovima sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem. Njegovi poetski prvenci ugledali su Svetlost dana u Serbskom letopisu 1853. godine. Đura je bio svestran umetnik i Rodoljub: pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar, ali i boem. Kafanska atmosfera bila je njegovo prirodno okruženje u kome je dobijao stvaralačku inspiraciju, izazivao divljenje i aplauze veselih gostiju i boemskih družbenika, ali i bes vlasti čijoj soi surovosti i lakomosti Rugao, originalno i starično.
Iako uspešni pesnik i dramski Pisac, Jakšić je za srpsku književnost Vazan i kao pripovedač. Pisao je nekoliko vrsta pripovedaka. Najpre une u Kojima je idealizovao naš Srednji vek, prikazujući nemanjićka vremena. Drugu grupu Ciné pripovetke o životu banatskog sela, un Medj njima je najpoznatija 'Sirota Banaćanka', koja i govori o stradanju naroda Tokom burnih događaja iz 1848, 1849. Treću grupu Ciné pripovetke inspirisane Srpsko-turskim Ratom, iu njima je rodoljubiva tematika iz Jakšićevih pesama dobila svoj Přírodní produžetak. U SVIM pripovetkama izbija njegov zanosni lirizam, ljubav Prema nacionalnoj i ličnoj slobodi i pobuna protiv društvene nepravde. Sur je jedan od začetnika socijalne pripovetke, koja soi razvila tek u doba realizma, i osnivač lirske prix.