Pismo Haralampiju

Pismo Haralampiju - Dositej Obradović

Dositej Obradović je rođen 1744. godine. Ostavši bez roditelja, Tetak ga na daje Zanat u Timisvara, bezi odakle u fruškogorski manastir Hopovo. Nakon tri godine, oblači svetovnu odeću i kreće na putovanja po celoj Evropi, gde upoznaje ideje prosvetiteljstva i racionalizma. je Radio na prosvećivanju svog naroda, Pisao je i prevodio. Kao učitelj i Domácí vaspitač, ili kao Manastirski GOST obišao je skoro ceo i Balkans Malu Aziju, zatim Italiju, Nemačku, Francusku, Englesku, Austriju i Rusiju. Na Krfu je dobro naučio Grčki jezik, književnost i filozofiju. Posle toge je bio učitelj u Kninu, zatim u i Zadru Trstu. Iz Trsta je otišao u Beč, gde je proveo punih šest godina u učenju nemačkog jezika i Kulture. Kao u učitelj Karlovce i Moldaviju. Filozofske studije slušao je u i Haleu Lajpcigu. Putovao je u de Pariz, Londres i Rusiju, gde je bio pozvan za nastavnika jedne vojne škole. Prvi srpski ustanak ga je zatekao u Trstu. Sur soi od početka stavlja u službu srpskih ustanika: Prvo je skupljao Priloge za Njih, un je potom vršio razne poverljive misije Izmedju ustanika i Rusije i najzad konačno prelazi u Srbiju. Kao najprosvećeniji i najučeniji Srbin svoga vremena, postao je prvi srpski ministar prosvete, organizovao je škole, mirio i savetovao ustaničke vođe, i bio je Karađorđev lični Sekretär i savetnik. Umro je 1811. godine u Beogradu.

"Pismo Haralampiju" prvi je Dositejev rad. Štampan u Lajpcigu kao poziv za pretplatu na "Sovjete zdravog razuma", à JE njegovo čuveno programsko pismo, gde su u Vidu Manifesta izložene njegove osnovne ideje i namere da zelí STAMPATI za narod jednu knjigu na prostom narodnom jeziku za proste seljake. Sur je napisao da od mora Jadranskog faire reke Dunav zivi jedan narod Koji jednim jezikom govori:

 "Ko ne zna da žitelji Crnogorski, dalmatski, hercegovski, bosanski, servijski, horvatski (kromje Muza), slavonijski, Sremski, Bački i Banatski OSIM Vla (h), jednim iSTIM jezikom govore? Govoreći za narode Koji u i kraljevstvam provincijam živu, razumevam koliko grčke Crkve, toliko i latinske sledovatelje, ne isključavajući ni même Turke, Bošnjake i (H) ercegovce, budući da zakon i vera Moze soi promeniti, une tige i jezik Nikada. Bošnjak i (H) Ercegovac Turčin, sur soi Turčin Dura lex zove, un rodu po po i jeziku, Kako su dieu bili njegovi čukundedovi, Tako će biti i njegovi Poslednji unuci Bošnjaci i (H) Ercegovci dogod, Bog svet drži. Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom VladaJu, un kako soi pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su pro'zišli, Bošnjaci će ostati Bošnjaci i Bice što su nji (h) ovi stari bili. Za sav, dakle, tige srpski ja Cu prefvoditi slavni (h) i premudri (h) ljudi Misli i sovete želeći da se SVI polzuju. "